Пошаљи документе на е-маил

Ширење вируса COVID-19 европским континентом посљедњих дана довело је до успостављања (или приједлога за успостављане) веома јаких мјера неколико држава чланица на нивоу ЕУ ради спречавања ширења ризика од заразе. Највидљивији примјери такве политике су забране путовања које су увеле неке државе чланице и обнова граничних контрола (укључујући и оне у санитарне сврхе) на унутрашњим и спољним границама ЕУ. Како би се смањио утицај ових мјера на интерно тржиште ЕУ, Европска комисија је у понедјељак, 16. марта, предложила да се затворе спољне границе ЕУ на период од 30 дана. Приједлог је првенствено и у највећој мјери усмјерен на слободно кретање путника на свим спољним границама ЕУ и у принципу не би требао да утиче на транспорт и трговину са сусједним државама.

Државе западног Балкана су у међувремену такође предузеле неке рестриктивне, често некоординисане, мјере за путовање и превоз робе, које, у комбинацији с мјерама које су предузеле државе чланице ЕУ, повећавају загушења на граничним прелазима формирањем дугих редова и кашњења при преласку границе, с потенцијално штетним ефектима на санитарну ситуацију али и снабдијевање основним добрима.

Успркос ванредној санитарној ситуацији, проток робе, прије свега оне за основне потребе (храна, храна за животиње, лијекови, медицинска опрема), не смије се прекинути.